Кад лакрдија постаје трагедија

Лакрдијашки реализам у књижевности постаје мусава дневнополитичка хроника, неспремни и неспособни да заштите своје становништво у пандемији и мир у трки наоружања и профита, политичари постају жалосни забављачи народа коме ионако ништа више није преостало, све мање хлеба и све више игара без граница, до прве прилике кад враг однесе сваку шалу и лакрдију, падну маске и завесе лажних вредности, од играчке не буде само пљачке него и лелека и плачке, биће – e finita la comedia..