КЊАЗ ДАНИЛО КРАЉИЦИ ВИКТОРИЈИ

Цетиње, 28 фебруара 1853.

Његовој Екселенцији Министру иностраних послова

Лондон

Господине Министре,

Старање о срећи народа које ми je Бог поверио приморава ме да упутим Влади Њеног Величанства Краљице (Викторије, 1819-1901, прим. писца) упорну молбу да изволи код Порте учинити нове кораке како би повратили мир утврђивањем граница Црне Горе. Стављајући пред очи Ваше Екселенције низ догађаја што су се одигравали од пре три године, Она ће видети да су Црногорци остали достојни пажње и благонаклоности што су им Велике Силе указивале. И, верујући у своја права, после Божје помоћи, они стављају своје наде у наклоност хришћанских народа.

Борба између Црне Горе и Турске почела je пре скоро 5 векова, сутрадан no Косовској бици. Црногорски Срби, повлачећи се мало no мало пред отоманском најездом, одгурнути су из равнице, потиснути са својом Владом у брда, куд су наставили да живе и да се доданас бране, под својим народним кнежевима и својим народним законима. Никад Турци својим нападима нису успели да поставе завојевачку владу. Промене облика кроз које je пролазила Влада Црне Горе увек су биле изазиване народном вољом, независном, слободном од сваког страног притиска. Непрекидност турских напада најбољи je доказ успеха отпора. Порта никад са Црном Гором није закључила мир, јер je била преслаба да joj ra наметне.

Кнез Црне Горе и Брда17),

Данило П. Његош, с.р.

Горње писмо чува се у британској Државној архиви у Лондону (Public Record Office) у фасцикули F.O. 78/1407. To je већ пожутели табак од четири стране белосивкасте хартије канцеларијског формата (20×31 цм.). Цело je писмо исписано полукалиграфијом преписивача, док je кнез Данило само ставио свој потпис. Писмо je на француском и пада у очи да je онај који je писмо састављао потпуно владао француским језиком и да му je до танчина био познат уобичајен дипломатски начин писања онога доба. Највероватније je да je писмо саставио Француз Делари (Н. đe La Rueили Delarue), Кнежев секретар за француски језик, за кога се у Лондону било чуло да je погинуо код Грахова, али je вест доцније демантована. Писмо je писано 28 фебруара 1858, највероватније no новом календару. Кад су се писма упућивала странцима или су се стављала оба датума, 16/28 фебруар, или се само стављао датум no новом календару, што je, мислимо, и овде случај.