Агенција AGEFI за економију, финансије и политику из Париза шаље Жана Изара као дописника у Београд 15 децембра 1939, да би остао у Југославији све до капитулације Италије 1943 године. После рата Изар се настањује у Швајцарској где оснива часопис AGEFI за Швајцарску који излази до данас на француском језику имајући 12.000 претплатника, као и електронско издање.
Ратни дневник
Жан Изар помно прати збивања у предратној Југославији користећи своје веома разгранату мрежу у дипломатским круговима, као и у деловима београдске владине, политичке, војне, универзитетске, новинарске и административне елите. Тако поред осталих збивања у свом дневнику описује заплете који претходе потписивању пакта 25 марта, као и пуча 27 марта. Пре тога описује предају Милана Стојадиновића британским агентима на југословенско-грчкој граници, недељу дана пре потписивања пакта. Режим кнеза Павла је испоручио Британцима бившег председника владе у страху да би он после потписивања пакта са нацистичком Немачком могао бити наметнут од стране Немачке за председника владе. Као веома добро обавештен посматрач и непосредни сведок даје потресни опис нацистичког бомбардовања Београда и трагичне судбине хиљада његових становника, потом описује збивања током кратког Априлског рата. Детаљно извештава о евакуацији дипломатског кора од Београда, преко Врњачке Бање, Ужица, Никшића и Херцег Новог, потом бежанију преко Дубровника до Сплита у коме као италијанској окупационој зони проводи највећи део времена све до капитулације Италије септембра 1943 године.
Као и увек изузетно добро информисан преко бројних сусрета и одабраних контаката, Жан Изар даје верну слику окупиране Југославије, у првом реду Далмације и Хрватске, као и Босне али и Србије. Прати савесно и аналитички трагична збивања на терену, сложене политичке прилике, диверзије и сукобе, масовне злочине усташа над незаштићеним српским цивилним становништвом и Јеврејима. Жестоко осуђујући масовне злочине усташа, које процењује на стотине хиљада невиних жртава, користи реч ”екстерминација” – истребљење српског становништва у НДХ будући да реч геноцид улази у употребу тек после рата у току Ниренбершког процеса нацистичкиој врхушци. Његово сведочење које садржи и појединачне случајеве са именима и презименима жртава, даје имена и неких џелата и злочинаца, међу којима посебно издваја чланове хрватског католичког клера као инспираторе, заговорнике и организаторе најбестијалнијих масовних злочина, чију моралну и материјалну одговорност за незамисливе злочине приписује католичкој цркви на свим хијерајхијским нивоима, као стратешки предумишљај планског уништења православног становништва на целокупном простору нацистичке творевине НДХ.
Несхватљива луцидност и далековидост, до визионарства, која се заснива на оштроумним запажањима, обиљу информација и непристрасним анализама, даје јединствену вредност сведочењу и интерпретацијама Жана Изара трагичних ратних збивања на простору окупиране Југославије. Његов неупоредиви допринос историји може се сматрати преокретом и наличјем идеологизиране интерпретације ратне прошлости настале и непрекидно одржаване на траговима ратне пропаганде и политичке индоктринације која заменом теза, прећуткивањем најважнијих збивања и фалсификовањем највећих ратних тајни одржава деформисану слику амнестирајући највеће злочине, њихове починиоце, налогодавце и инспираторе, све до данас. Допринос који има садржај оптужнице и сведочења за недела и геноцид за који је председница владе Србије напокон нашла за сходно да изјави како Србија неће више прећуткивати масовне злочине над српским становништвом у ближој и у даљој прошлости.
Bosko Bojovic's Blog 