АУСТРАЛИЈА вс НОВАК
Невиђени скандал на АО замена је теза на рачун главне жртве – ово је први пут да је носилац титуле и деветоструки шампион, што је рекорд за овај скоро стогодишњи ГС, депортован као криминалац под санитарним изговором, док му је притом била издата виза. Замена теза којом се немушто крију политички и идеолошки улози, а да не говоримо о најподлијој мотивацији – да опструише последњи корак његовог озваничења као ГОАТ – 21. Гранд Слем титулу, подвиг практично недостижан, укључујући и будуће генерације шампиона тениса.
Санитарним кордоном као изговором, Аустралија је успоставила дискриминаторну баријеру супротну духу такмичења и олимпијског спорта, што се чак ни Хитлер није усудио да уради на Олимпијским играма 1936. – паралела која се не може ограничити на ову политичку епизоду олимпијске историје.
Аустралија би могла горко да зажали због овог разметљивог преседана супротно целокупној пракси и етици спорта на највишем нивоу међународних односа.
АО је заиста спонзорисан у првом реду од стране Кине у износу од неких 60 милиона долара, док Шангај истиче своју кандидатуру за ГС – мегалополис који има отприлике онолико становника колико и Аустралија као последњи бастион беле расе. Злоупотреба спортског такмичења која добија облик најмасовнијег рецидива колонијалног наслеђа, попут апартхејда некадашњег расистичког режима у Јужној Африци.
Поготово што је Аустралија геноцидна творевина, пре него свака друга, јер је истребила око 90% аутохтоног становништва, уз неописив, нељудски и понижавајући третман, према законодавству на снази све до 1970. године, док је Абориџинско становништво, које је пре доласка белих поробљивача чинило већину, сведен на мање од 4% – симболична и без сумње не случајна бројка, ако узмемо у обзир судбину преосталих Срба у Хрватској – још један реликт не тако давне нацистичке, антисемитске и расистичке прошлости.
Политика имиграције, посебно селективна по доследно расним критеријумима, чини Аустралију изузетком у овом погледу у западном табору. Док ЕУ и САД пролазе кроз невиђени демографски притисак који у будућности може само да се повећа са југа и југоистока, а посебно из Африке, бар што се ЕУ тиче. Аустралија би могла да прими можда и до пола милијарде Кинеза, пре него Сибир, пустњски карактер великог дела јужног континента би се лакше превазишао него суровост сибирске климе.
Да не помињемо афричку имиграцију чија је демографска експлозија незаустављива ставка, колико и неуправљива, за Европу у ближој и средњерочној будућности.
Дискриминаторска и разметљива, приметно расистичка себичност Аустралије је у прилици да се окрене против ње саме, не само од стране њеног све опаснијег поморског суседства, већ ускоро и са стране њених западних савезника, жртава неумољивог миграторног притиска, не помињући погубно француско искуство са аустралијском бахатошћу и непоштењем у области билатералних пословних односа.
Новак Ђоковић је добар део своје незапамћене шампионске каријере изградио на најнезаустављивијим и најспектакуларнијим преокретима. Уз значајна средства којим располаже, он је у процесу подузимања значајних правних поступака против понижавајућег и дискриминаторског поступања чији је био жртва. Може да рачуна и на пуну подршку Кине и великог дела не-западног света – што је део политизације на штету белог спорта који диктира влада Аустралије, поларизација која има не само симболичну тежину у односу снага западног табора – који се све више супротставља остатку човечанства.